Textual description of firstImageUrl

Тамара Беа | СЛОМЉЕНА КРИЛА

Мирис смрти
саплео се у мојој коси;
Замрсио се и упетљао
у чупавом чвору
без наде за спас.

Газим крваво стење,
коров сув...
Магла прекрива
дим и јад.

Птица, сломљених крила
уплашено гледа
моју силуету
и упире поглед ка небу
које не нуди јој спас.

Подижем је
и грејем у наручју
док сулудо удара
кљуном по мојим рукама
јер не зна да су
и моја крила сломљена.

      (март 1999)



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des