Textual description of firstImageUrl

Тамара Беа | ОСЛИКАНИ САН



Осетим на трен,
разлију се боје и у сивилу истих
опет видим лик.
Повучем се назад
док жмиркавим оком
смисао тражим у цртама тим...

Наново снови,
јачи од јаве,
буде ...
и трзајем четке у прстима меке
повлаче траке, вијугаве, лаке,
стварајући осећај испуњене среће.

Из сивила боје
рађају се црвене и смеђе,
а онда плаве, јасне и крепке
сликају душу, осећаје неке
бистре и јаке,
никако далеке.

Будим се и тонем
у илузији слике док у истој тражим
и себе и тебе,
и остајем тако,
себи довољна и јака,
задовољна крај осликаног сна...



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана