Textual description of firstImageUrl

Тамара Беа | ОДЛАЗИ



Тек траг,
појам постојања некадашњег
сручи се преда ме.
Пао си, анђеле
на испиту живота,
просипајући путира вино
по земљи нечистој...

Сад твоје очи
мртво зуре у непрозирну
боју крви своје.

Слушај – како славуји успаванке
певају другоме...
Вуче те нит,
златна трака гласа,
ал' стојиш, знаш да немаш права...
Жив, а тако мртав
проклетим стопама ходаш...

Сад твоје руке,
бескрвне и бледе жуде
за топлином душе једне...

Не дам ти да чемерно лице
умиваш мојом крвљу...
Ти си сам ђаво у души дубоко,
ти си пали анђео бледих усана.

Не дам свој живот
у твоје руке,
не дам ни трунку
снова ни наде.
Више ти ништа не дам,
одлази...
Одлази без трага...



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана