Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Тамара Беа | ОДЛАЗИ



Тек траг,
појам постојања некадашњег
сручи се преда ме.
Пао си, анђеле
на испиту живота,
просипајући путира вино
по земљи нечистој...

Сад твоје очи
мртво зуре у непрозирну
боју крви своје.

Слушај – како славуји успаванке
певају другоме...
Вуче те нит,
златна трака гласа,
ал' стојиш, знаш да немаш права...
Жив, а тако мртав
проклетим стопама ходаш...

Сад твоје руке,
бескрвне и бледе жуде
за топлином душе једне...

Не дам ти да чемерно лице
умиваш мојом крвљу...
Ти си сам ђаво у души дубоко,
ти си пали анђео бледих усана.

Не дам свој живот
у твоје руке,
не дам ни трунку
снова ни наде.
Више ти ништа не дам,
одлази...
Одлази без трага...


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта