Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Тамара Беа | БЕС



У немиру душе
од запрљаног ума
скривам поглед
постиђена,
згађена...

Док похота
руку пружа
узмичем,
страхујем...

Пожелим
овако немоћна, сама
деизам да срушим
и свом снагом
увређеног тела
хладним челиком
крв твоју да охладим.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта