која нема бића: отишла је барка
из далеког царства сва од сунца жарка;
весла јој и једра уморна од сласти
пала. А моја је душа као море,
љутка се и гиба по њој златна љуска:
ко кишом црвених ружа вода пљуска,
од кикота твога; запаљени горе
Светислав Стефановић – ТАМА
која нема бића: отишла је барка
из далеког царства сва од сунца жарка;
весла јој и једра уморна од сласти
пала. А моја је душа као море,
љутка се и гиба по њој златна љуска:
ко кишом црвених ружа вода пљуска,
од кикота твога; запаљени горе
