Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Светлана Полић | У РАЉАМА СНА



У раљама сна
тело се беживотно батрга,
бледи месец се огледа
у модрој води.
Очи додирују празнину
ненавикнуто.

Бешумни тонови
навлаку зори
спремили.
Пропети за скок,
вукови жедно гутају
речи,
што мирис крви доносе.

Ноге посрнуле од саплитања
о умрле облаке,

зовем,
а глас се одбија
негде у каменим надама,

још увек тражим круну
а немилост ме сустиже.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта