Textual description of firstImageUrl

Светлана Полић | У РАЉАМА СНА



У раљама сна
тело се беживотно батрга,
бледи месец се огледа
у модрој води.
Очи додирују празнину
ненавикнуто.

Бешумни тонови
навлаку зори
спремили.
Пропети за скок,
вукови жедно гутају
речи,
што мирис крви доносе.

Ноге посрнуле од саплитања
о умрле облаке,

зовем,
а глас се одбија
негде у каменим надама,

још увек тражим круну
а немилост ме сустиже.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана