Textual description of firstImageUrl

Светлана Полић | У НАГОВЕШТАЈУ



И кад не знам шта бих рекла
јако пожелим да осетиш
оно што скривено лежи
у мом светлом сну,
и кад не знаш колико те желим
одсањај онај сунчани дан
опет
и опет,
додај му боју моје душе
и биће опет песма скривена
у недрима твојим.
А ја ћу опет будна сањати
неке млечне стихове
у ноћној тишини.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта