Textual description of firstImageUrl

Светлана Полић | У НАГОВЕШТАЈУ



И кад не знам шта бих рекла
јако пожелим да осетиш
оно што скривено лежи
у мом светлом сну,
и кад не знаш колико те желим
одсањај онај сунчани дан
опет
и опет,
додај му боју моје душе
и биће опет песма скривена
у недрима твојим.
А ја ћу опет будна сањати
неке млечне стихове
у ноћној тишини.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана