Textual description of firstImageUrl

Светлана Полић | ТРЕН ЈЕ ДОВОЉАН



Све оне златне нити
упредене у спокој,
сво сушено лишће
скупљено у хербариј,
све оне зелене боје
раног пролећа,
сребрног и невиног
дала бих у неповрат,
за ону мирисну росу
у рано свитање
кад кораци се губе
и миром одише сан,
кад се брда на трен приближе,
а трава процвета лепотом жутом,
у моме срцу љубав
читав један спокојни моменат
показа
да није све узалуд.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана