Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Светлана Полић | ТРЕН ЈЕ ДОВОЉАН



Све оне златне нити
упредене у спокој,
сво сушено лишће
скупљено у хербариј,
све оне зелене боје
раног пролећа,
сребрног и невиног
дала бих у неповрат,
за ону мирисну росу
у рано свитање
кад кораци се губе
и миром одише сан,
кад се брда на трен приближе,
а трава процвета лепотом жутом,
у моме срцу љубав
читав један спокојни моменат
показа
да није све узалуд.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта