Textual description of firstImageUrl

Светлана Полић | СЈАЈ



Нисам ти причала
да понекад
у жељи да повратим сјај,
посегнем руком ка ватри
и не,
не боли мене бол,
већ мирис изгореле коже
то је оно што оставља траг.

Зажмури на једно око
кад ти се чини
да неповратно губиш све,
у време умрлих птица
своје си гнездо свио.
Не хули онда жељом,
не подривај истине сјај,
не очекуј привише
јер си добио све.

Ти си за мене увек био
                          и остао
                            љубав.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана