Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Светлана Полић | ПЕСНИЧЕ



Волиш
а не смеш,
од среће да откинеш реч.
Сањаш,
а будан
гуташ тишину своје немоћи.
Летиш,
а чекаш тренутак
да љубав крила напуни ветром.
Желиш,
а недодир ти струји кроз вене.
Гледаш је,
ко савршенство
твог несавршеног света,
половину срца
заувек осталу у теби.
Да ли ћеш смоћи снаге,
песниче нежних рима
да јој песмом љубав изјавиш? 


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта