slike pesnika

Светлана Полић – ОПРОСТИ ЉУДИМА



svetlana-polic
Подигли су споменик на брду.
Неко је тихо заплакао,
масом се просуо јецај.
Био је сасвим сив дан
и сиви људи
су као мрави ницали.
Свако је носио крст свој,
у оку,
на лицу,
плећа су се гибала
пред најездом
људских гавранова,
они кљују џигерицу неосетно,
нему ту ничег злослутног,
живот је диван параван,
зар не?
Мирише ископана земља,
хумка по мери,
људска величина је био,
кажу,
ово је његов нови дом.
Мирише тамјан,
телом лагано пролази дрхтај,
немоћ или страх кожу пробија.
Господе Боже,
опрости нам
што неосетљиви смо постали.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта