slike pesnika

Светлана Полић – ИДЕМ



svetlana-polic
Морам да нестанем,
одмах,
калдрмом мојих снова,
широк је пут.
Овога пута заувек,
без сувишних трагова
по којим би ме
сустићи могао.

Чула сам
синоћ
кроз прозор отворен,
тихи зов
неког новог сутра
које каже:
Дођи,
ослободи се
сувишног терета,
дођи,
празних руку,
ухвати комад
новог свитања.

Кроз хладан длан,
врело чело,
поток мисли
суновратом изгубљених,
одлука стигла је.
Тешка,
чворновата,
не можеш јој прићи,
нити је обићи.

Идем,
носим свој олујни облак,
љубичасте снове,
плаве речи,
модре дланове.
Нећу се осврнути,
не бој се.
Нећу жалити
за ноћима звезданим,
спутаним рукама,
жеђи у грудима.

Идем тамо
где никад није било,
нити ће бити
човека
са маестралом
за леђима.

Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.