Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Светлана Полић | ИДЕМ



Морам да нестанем,
одмах,
калдрмом мојих снова,
широк је пут.
Овога пута заувек,
без сувишних трагова
по којим би ме
сустићи могао.

Чула сам
синоћ
кроз прозор отворен,
тихи зов
неког новог сутра
које каже:
Дођи,
ослободи се
сувишног терета,
дођи,
празних руку,
ухвати комад
новог свитања.

Кроз хладан длан,
врело чело,
поток мисли
суновратом изгубљених,
одлука стигла је.
Тешка,
чворновата,
не можеш јој прићи,
нити је обићи.

Идем,
носим свој олујни облак,
љубичасте снове,
плаве речи,
модре дланове.
Нећу се осврнути,
не бој се.
Нећу жалити
за ноћима звезданим,
спутаним рукама,
жеђи у грудима.

Идем тамо
где никад није било,
нити ће бити
човека
са маестралом
за леђима.


Најбољи песници с најлепшом и најчитанијом љубавном и родољубивом поезијом, српских, руских. балканских и осталих светских песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Мапа овог сајта  
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана