Облачим твога тела пламен
Ја заодевам хладну раку
У непрозирни тешки камен.
Уместо да сред морског блеска
Промичу наша тела оба
Ја у лименку с мало песка
Побадам свећу врх твог гроба.
Уместо да са тобом пливам
И роним, прскам твоје лице:
За мрамором се твојим скривам.
У тамну плочу зурим нице.
И стојим испод липе твоје,
Самцит, уместо да смо двоје.
