Одшкринем ја наместо зраке
Откривам како већ у мене
Улази обрис твоје раке.
Онда без гласа и без руха
(Невидљива и сасвим нема)
Луташ по јами мога духа
Ко беспомоћна, страшна тема.
Иако знам да тамо лежиш
Расута сва до задње труни
Осећам како амо бежиш.
То тражиш лажај у мом телу.
На два си места: онде труни,
Да бих те овде имао целу!
