Textual description of firstImageUrl

Стеван Раичковић | У СНУ ТЕ НЕМА



У сну те нема, ал чим зене
Одшкринем ја наместо зраке
Откривам како већ у мене
Улази обрис твоје раке.

Онда без гласа и без руха
(Невидљива и сасвим нема)
Луташ по јами мога духа
Ко беспомоћна, страшна тема.

Иако знам да тамо лежиш
Расута сва до задње труни
Осећам како амо бежиш.

То тражиш лажај у мом телу.
На два си места: онде труни,
Да бих те овде имао целу!



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана