Стеван Раичковић – ОТВОРИ У НОЋ ВРАТА

Отвори у ноћ врата нека се склони дрвеће
Нека у празне вазе уђе из таме цвеће

Отвори у ноћ врата на брду неко чека
Да каже болне речи у живи слух човека

Отвори у ноћ врата и зидове поломи
Горки свет један из таме чека да се удоми

Стеван Раичковић

Можда вас и ово занима

Прича месеца

Петар Кочић – ГРОБ СЛАТКЕ ДУШЕ

Упекло сунце — сажеже све! Дошло небо модро као чивит. Изведрило се, нигдје облачка да опазиш. Далеко тамо — далеко око Осмаче и Луњевца ухватила се плавичаста тиморина, па трепери и дрхће под узаврелим сунчаним зрацима.
Пријатан мирис скорушеног планинског сијена, с тешким смоластим задахом мртвих, спарених јела и оморика, некако тешко пада човјеку на душу у овој загушљивој планинској жези.

Сједимо ја и Дуле пред колибом. У хладу смо. Изнад нас се дигло неколико крошњастих смрчика, па суморно бацају преко нас дебеле, шиљасте сјенке. Само се гдје-гдје кроз размакнуто грање пробија сунце, просипљући зажарену свјетлост у снопљастим млазевима по дивљачној, мљечикастој трави.

Види више

Стеван Раичковић – ОТВОРИ У НОЋ ВРАТА

Цитат дана

Прича месеца

Поезија суштине

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Поезија суштине