Два ока уплашена ко ласте
Да откривам глас – ту биљку
Што из белог меса расте
И трепери: зачуђено ко влат
Кад ветрови га враћају и носе.
Отвори: приближи сутон косе
Да пут откривам - тај врат
По ком ћу да лутам с два прста.
Отвори бело језеро шаке
Да руке нису ми два крста
Да очи нису ми две раке.
Отвори сву тишину – нагни сан
Да откривам тајну ноћ и дан.
