У будни сан што обара
И свет непознати отвара
Као раширена мапа.
Јер да постоје речи, то мора,
Из звука кад вода капа –
Кад већ постоји стас слапа
И капа света, слап бора.
Од давна ли то слух издваја
Шум спор – кад кап на кап пада
Ко прастар часовник ван града
Што време у себи раздваја.
Ако за реч већ нема спаса
О дај ми бар успаванку без гласа.