Textual description of firstImageUrl

Стеван П. Бешевић | СРЦЕ



   (Импресија са једног посела)

Мило дете, једна девојчица мала,
За играчку нашла забрањену ствар,
Нежан собни украс, срце од кристала; -
А што дете узме, ту је већ и квар…

Расплака се мала, облише је сузе;
Страх, жалост, у исти јавише се час…
Тад је отац диже и на руке узе,
Па, уз њен сопранчић, гукну његов бас:

"Ето, кћери, чим си срца се дотакла,
Твој природни нагон већ искочи јак;
Али, душо, нису сва срца од стакла! -
То ти не разумеш, тек рђав је знак…"

… И пољуби дете. - … Док је лице мајке
Обливала румен, ја , у исти мах,
Видех једно срце, живо, кô из бајке,
Где крваво лежи, - згажено у прах! - …



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана