Textual description of firstImageUrl

Стеван П. Бешевић | ИСПОВЕСТ

Не, ти ниси знала колико те волим,
Кад рекосмо тужно збогом једно другом. -
- Сада, у даљини, Вечноме се молим
Да ми будеш срећна у животу дугом …

Да ти никад туга чело не замрачи,
И никад твој осмех не оде са лица;
Да ти тако увек из очију зрачи
Та небеска радост плавих љубичица …

… Кад у једно вече, звездано и касно …
На лепе ти очи сан с спусти плави,
Тада ће ти, драга, у сну бити јасно
Све што ти не рекох никада на јави …

О, моја ће душа у сну да те нађе.
Долетеће к теби, па ма где ти била …
У једно ће вече, када сунце зађе,
Моја тужна душа раширити крила …

К'о црни ће лабуд крила да рашири,
И к теби ће стићи у нечујном лету.
У твој сан ће да се уплете и смири,
Кад не буде мене више на том свету …



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des