Кад рекосмо тужно збогом једно другом. -
– Сада, у даљини, Вечноме се молим
Да ми будеш срећна у животу дугом …
Да ти никад туга чело не замрачи,
И никад твој осмех не оде са лица;
Да ти тако увек из очију зрачи
Та небеска радост плавих љубичица …
… Кад у једно вече, звездано и касно …
На лепе ти очи сан се спусти плави,
Тада ће ти, драга, у сну бити јасно
Све што ти не рекох никада на јави …
О, моја ће душа у сну да те нађе.
Долетеће к теби, па ма где ти била …
У једно ће вече, када сунце зађе,
Моја тужна душа раширити крила …
К'о црни ће лабуд крила да рашири,
И к теби ће стићи у нечујном лету.
У твој сан ће да се уплете и смири,
Кад не буде мене више на том свету …
