И шкољка Тритона кроз бездане труби,
Ја размишљах ноћас украј морских стена,
О црном гласу твојој верној љуби.
А питаће опет: „Шта мој Влада ради?“
И чекаће с чежњом, шта ћу да јој јавим…
… Да ли да напишем: „Јадна сирочади,
Тата вечно спава под Егејом плавим.“
… И сад видим тужан, да то нећу моћи,
- Јер твој гроб је страшан, без крста над главом –
… Сазнаће кад мину варке дуге ноћи:
И сва срца врисну, пробуђена јавом …
Крф, 18. маја 1917.
