У миру и самоћи,
Спокојно пада сутон меки
Питоме летње ноћи.
Тишина нема, тиха, сетна
У бескрај дугих равни,
Далеко докле поља цветна
Повија венац тавни.
Држим ти руку белу, меку,
Благо се смешиш на ме,
У миру и спокојству теку
Часови среће саме.
Очице влажне твоје нежно
У очи моје гледе,
Љубим ти, љубим грло снежно
И образе ти бледе,
Бесмртни живот дише сано
И покојем се слива,
Отиче тихо и свечáно,
А душа лебди... снива.
