logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Стеван M. Луковић | ОЈ, СТАНИ, ПЕВЧЕ



Ој, стани, певче, не цепај груди,
Не мори душу, не зледи ране;
Прошлости миле славу не буди,
Не певај понос и сретне дане!

Твоја је љубав искрена, жарка;
Душа је твоја нежна и чиста —
Ал’ око сузи кад певаш Марка,
И када прошлост сјајна заблиста.

Јер док са струна песма се вија,
Из прошлих дана узор да створи;
Ја гледам пустош која нас свија,
Невољу, беду која нас мори.

Та ми им славу хвалит умемо
И добро њино уздизат свако —
А да л' се сами подичит смемо
Да добра многа створисмо тако?!

Ој, стани, певче, старино седа,
Страшне су слутње препуне груди,
Тужне су слике што око гледа,
У беди својој слаби су људи!


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

фб лајк дугме

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта