Textual description of firstImageUrl

Стеван M. Луковић | ЛОВ

Поноћ. У страви пустих обала
Живота стр'но, изумро дах.
Без краја само тајанствени шум
Корита шумна хуји потмуло
У тмини што се губи далекој
Кроз непомичне црне обале...
По тамно сивом глатком површју
На сухој клади плови спокојно
Мрачан, тајанствен рибар поноћни.
С очних му дупља леден сплаза мрак,
А грдни скелет, језив, погурен
К'о грдна сен се у мрак прелива.
Кроз црну тмину мирно пролази,
Тихо, без шума вози ноћни лов...

И клада плови, тајанствени чун,
Далеко сиви остављајућ траг.
Оловно небо покој повило,
Обале пусте, мрачне промичу,
Бескрајне, равне, глухе обале
У поноћноме глуху мртвачком...
И плови тихо, мирно, нечујно,
На сухој клади, миран, мрачан, црн,
И плови тихо, вози ноћни лов...
Тишина мртва... живот замро...
Пусто у бескрај, пусто мртвачки
Куд непомичан рибар пролази.
И, вај! у мрежи крилом пружена
С тавнине тупе пред њим беласа
Хладна и чиста девојачка пут...



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des