Textual description of firstImageUrl

Стеван M. Луковић | ЈЕСЕЊА КИШНА ПЕСМА

Тужно... Једнолик, дуг, и влажан
Јесењи дан се тмури;
Плаче без краја, болно плаче
Суморан бескрај сури;
У мртви сутон што се хвата
Једначи, јеца весма
- По трулом лишћу, преко блата
Стара, болна, и полагана,
Убогих, мутних, штурих дана
Јесења кишна песма...

Спомени давни тиште, тиште,
И с њима век се чами.
...Јеца и плаче давних дана
Поспана, болна, и лагана,
Јеца и плаче у тој тами,
К'о глухи жубор суза сами',
Далеке среће песма...

Ох јадно драго!... Вечно тако,
Кај се, и кај, и жали!
И док за сеним' надâ пали'
Погребна бруји песма,
Спомене бледе среће храни,
Последње своје варке брани,
И вени, вени весма!...

Тужно... Једнолик, дуг, и влажан
Јесењи дан се тмури;
Плаче без краја, болно плаче
Суморни бескрај сури;
И тужан, тужан ропац тајни
Далеких слушам дана;
Угушен јеца шум бескрајни,
Тиши и тиши весма
К'о стара, болна, полагана,
Убогих, мутних, штурих дана
Јесења кишна песма.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des