Јесењи дан се тмури;
Плаче без краја, болно плаче
Суморан бескрај сури;
У мртви сутон што се хвата
Једначи, јеца весма
– По трулом лишћу, преко блата
Стара, болна, и полагана,
Убогих, мутних, штурих дана
Јесења кишна песма...
Спомени давни тиште, тиште,
И с њима век се чами.
...Јеца и плаче давних дана
Поспана, болна, и лагана,
Јеца и плаче у тој тами,
Кô глухи жубор суза сами',
Далеке среће песма...
Ох јадно драго!... Вечно тако,
Кај се, и кај, и жали!
И док за сеним' надâ пали'
Погребна бруји песма,
Спомене бледе среће храни,
Последње своје варке брани,
И вени, вени весма!...
Тужно... Једнолик, дуг, и влажан
Јесењи дан се тмури;
Плаче без краја, болно плаче
Суморни бескрај сури;
И тужан, тужан ропац тајни
Далеких слушам дана;
Угушен јеца шум бескрајни,
Тиши и тиши весма
Кô стара, болна, полагана,
Убогих, мутних, штурих дана
Јесења кишна песма.