Да ти свладам тело, вечно греха жудно,
Нити пољупцима у бескрајној чами
Да ти мрсим тужно масне косе блудно.
Тешки сан без снова моје срце тражи,
Сан који ће свако кајање да збрише,
Сан драг теби после твојих црних лажи,
Теби, што о смрти знаш од мртвих више.
Јер, Блуд ријућ испод отмености моје,
Јаловошћу својом жигоса нас двоје;
Ал’ док ти у груд'ма суровим ко кам
Срце је ког злочин не вређа ниједан,
Ја бежим, блед, видећ лес мртвачки ледан:
Бојим се умрећу ако легнем сам.
