Textual description of firstImageUrl

Стефан Маларме | ПОКЛОН ПЕСМЕ



Доносим ти дете једне Едомске ноћи!
Црна, с голим крилом које крвљу точи,
Кроз стакла просутог мириса и злата,
Кроз окна ледна о, туго раног сата

Зора се на лампу анђеоску баци.
Палме! И кад светих моћи ти остаци
Отму поглед оца што у смешку тиња,
Задрхта самоћа, стерилна и сиња.

Жено, крај колевке слутиш санак плашан
Девојчице прими и тај пород страшан;
Глас ти је налик гласу цитри и виола –

Хоћеш свелим прстом стиснути груд да кола
Сок тај, сибилске женствене белине,
Усни изгладњелој азурне даљине.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта