Textual description of firstImageUrl

Стефан Маларме | ПОКЛОН ПЕСМЕ



Доносим ти дете једне Едомске ноћи!
Црна, с голим крилом које крвљу точи,
Кроз стакла просутог мириса и злата,
Кроз окна ледна о, туго раног сата

Зора се на лампу анђеоску баци.
Палме! И кад светих моћи ти остаци
Отму поглед оца што у смешку тиња,
Задрхта самоћа, стерилна и сиња.

Жено, крај колевке слутиш санак плашан
Девојчице прими и тај пород страшан;
Глас ти је налик гласу цитри и виола –

Хоћеш свелим прстом стиснути груд да кола
Сок тај, сибилске женствене белине,
Усни изгладњелој азурне даљине.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана