Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Стефан Маларме | ПОКЛОН ПЕСМЕ



Доносим ти дете једне Едомске ноћи!
Црна, с голим крилом које крвљу точи,
Кроз стакла просутог мириса и злата,
Кроз окна ледна о, туго раног сата

Зора се на лампу анђеоску баци.
Палме! И кад светих моћи ти остаци
Отму поглед оца што у смешку тиња,
Задрхта самоћа, стерилна и сиња.

Жено, крај колевке слутиш санак плашан
Девојчице прими и тај пород страшан;
Глас ти је налик гласу цитри и виола –

Хоћеш свелим прстом стиснути груд да кола
Сок тај, сибилске женствене белине,
Усни изгладњелој азурне даљине.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта