Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Стефан Маларме | ЛАБУД




Чедни, хитри, лепи, да л’ ће данас нама
кретњом пјаног крила разбити одједном
тај басен напуштен крут који под ледом
заспалих летова сјајна санта слама!

Дивни лабуд памти да је он пун плама
тај дивни, ал’ залуд жуди за победом
јер крај где се живи не опева редом
кад неплодне зиме заблиста се чама.

Његов врат ће стрести смрт белине пуне
кроз простор задати птици што га куне,
ал’ не ужас земље где му перје јења.

Сабласт коју чист сјај ту назначи залуд,
он скрућује се у хладном сну презрења
којим се кроз прогон излишни сви Лабуд.


Најбољи песници с најлепшом и најчитанијом љубавном и родољубивом поезијом, српских, руских. балканских и осталих светских песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта