Textual description of firstImageUrl

Стефан Маларме | ЛАБУД




Чедни, хитри, лепи, да л’ ће данас нама
кретњом пјаног крила разбити одједном
тај басен напуштен крут који под ледом
заспалих летова сјајна санта слама!

Дивни лабуд памти да је он пун плама
тај дивни, ал’ залуд жуди за победом
јер крај где се живи не опева редом
кад неплодне зиме заблиста се чама.

Његов врат ће стрести смрт белине пуне
кроз простор задати птици што га куне,
ал’ не ужас земље где му перје јења.

Сабласт коју чист сјај ту назначи залуд,
он скрућује се у хладном сну презрења
којим се кроз прогон излишни сви Лабуд.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана