Textual description of firstImageUrl

Стефан Маларме | ДВОРАЦ НАДЕ

Твоја се бледа коса таласа
Између мириса твог тела
Ко застава несташна и бела
Чија свила на сунцу беласа.

Уморно бијући кроз крике
Напев бубња ког вода осваја,
Од прошлости срце се одваја
И, ширећи вале - твоје кике,

Јуриша, пење се - пијани борац
Кроз мочваре крви - да забије
Ту заставу златну најхрабрије
На тај начин и бакрени дворац

Где, кад нехај целу је огрне,
Плачна Нада глади се и свија
Док ниједна звезда не избија
Кроз ноћ црну попут мачке црне.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des