Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Стефан Маларме | ДВОРАЦ НАДЕ



Твоја се бледа коса таласа
Између мириса твог тела
Ко застава несташна и бела
Чија свила на сунцу беласа.

Уморно бијући кроз крике
Напев бубња ког вода осваја,
Од прошлости срце се одваја
И, ширећи вале - твоје кике,

Јуриша, пење се - пијани борац
Кроз мочваре крви - да забије
Ту заставу златну најхрабрије
На тај начин и бакрени дворац

Где, кад нехај целу је огрне,
Плачна Нада глади се и свија
Док ниједна звезда не избија
Кроз ноћ црну попут мачке црне.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта