Textual description of firstImageUrl

Стефан Маларме | ДА Л' ЋЕ ЛИЈЕПОГ ДАНАС..



Да л' ће лијепог данас чиста живост ова
пјаним крилом разбит то заборављено
и круто језеро, под мразом мучено
прозирним глечером пропалих лијетова!

Негдашњи се лабуд сјети себе сама:
диван је, ал стреми слободи без наде,
јер није крај пјево гдје се живјет даде
кад јалове зиме бљеснула је чама.

Цијелим вратом стрест ће бијелу агонију
коју да му простор што га он негира,
ал не и тла ужас гдје му крила снију.

Авет коју ондје њен чист сјај привлачи,
он смирен бива у хладну сну презира
којим, залуд прогнан, Лабуд се облачи.

      • Превео с француског Владимир Герић



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана