Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Станислав Винавер | ОСВЕСТИЋУ ЉУДЕ



Распеваћу очај старе васионе,
Тренутак што цвили, дане који звоне,
У сазвучју живих укобићу рез.

Заробићу слатке бројеве и споне
Искривићу бића да се болно склоне
У ситног иверја утрнули вез.

Кроз правило шаре, кроз занос поретка
Преболећу значај краја и почетка
Ускладићу прекрој и претанак бод.

Освестићу људе: грозничавог претка
Збуњеног потомка; у бунцању јетка
Расплинут, развејан опчињен род.

Разгаљених снова недозвање бујно
Сломљених полета надање узрујно
Односа и сржи занесени склоп

Нек се залелуја, згранут, једва чујно
И ко танка пара нек ишчили рујно
Безброј искустава преображен сноп.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта