Тренутак што цвили, дане који звоне,
У сазвучју живих укобићу рез.
Заробићу слатке бројеве и споне
Искривићу бића да се болно склоне
У ситног иверја утрнули вез.
Кроз правило шаре, кроз занос поретка
Преболећу значај краја и почетка
Ускладићу прекрој и претанак бод.
Освестићу људе: грозничавог претка
Збуњеног потомка; у бунцању јетка
Расплинут, развејан опчињен род.
Разгаљених снова недозвање бујно
Сломљених полета надање узрујно
Односа и сржи занесени склоп
Нек се залелуја, згранут, једва чујно
И ко танка пара нек ишчили рујно
Безброј искустава преображен сноп.
