За ништаван оченаш,
Расплитао интеграле
за пребијен маријаш.
Бескрајни је дозво свет
У безмерном осећају,
Бацио га као цвет
Болесноме завичају.
Громове је захуктао,
Снаге везо преогромне;
Он је за нас, бродоломне,
Рој столећа разбуктао.
Сломљен лежи сад крај друма
Као змија пребијена;
У њему је глад и чума
Грозницама занесена
Горчинама опијена.
