Textual description of firstImageUrl

Споменка Денда Хамовић | ЗВЕЗДЕ СЕ БУДЕ



Под крошњом поносне тополе
Мисли се боре, скрушено моле

И пада чемерна копрена самоћи
Уздах се предаје љубавној моћи

У загрљају нежног бића
Да ли сна или младића

Распупољала се недра жене
У пупољке из жеље и стене

Моја си млада дрхтава срна
У дивљој шуми уграбљена

Не дам да те опколи та сета
Нек росна ти душа мени цвета

Волим младог сјај ти ока
Изронила си из вечног мука

А ја гладан одавно сних
Звезде из тих очију сетних

Нек наше птице високо лете
Да из поља коприва узлете

Украдимо од живота осмех
Небески лет никад није грех.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана