Textual description of firstImageUrl

Споменка Денда Хамовић | ЗВЕЗДЕ СЕ БУДЕ



Под крошњом поносне тополе
Мисли се боре, скрушено моле

И пада чемерна копрена самоћи
Уздах се предаје љубавној моћи

У загрљају нежног бића
Да ли сна или младића

Распупољала се недра жене
У пупољке из жеље и стене

Моја си млада дрхтава срна
У дивљој шуми уграбљена

Не дам да те опколи та сета
Нек росна ти душа мени цвета

Волим младог сјај ти ока
Изронила си из вечног мука

А ја гладан одавно сних
Звезде из тих очију сетних

Нек наше птице високо лете
Да из поља коприва узлете

Украдимо од живота осмех
Небески лет никад није грех.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана