Мисли се боре, скрушено моле
И пада чемерна копрена самоћи
Уздах се предаје љубавној моћи
У загрљају нежног бића
Да ли сна или младића
Распупољала се недра жене
У пупољке из жеље и стене
Моја си млада дрхтава срна
У дивљој шуми уграбљена
Не дам да те опколи та сета
Нек росна ти душа мени цвета
Волим младог сјај ти ока
Изронила си из вечног мука
А ја гладан одавно сних
Звезде из тих очију сетних
Нек наше птице високо лете
Да из поља коприва узлете
Украдимо од живота осмех
Небески лет никад није грех.
