Босиљне руке што видати зна
Славујски пој је сунце семену
Које у мени спава кô казна.
Зелене капи реке планинске
Отварају све тајне времена
Дрхтави ехо свица су ниске
Заспала лира – ватра путена.
Зелено је моћ, рујне воћке слад
Магија речи, инструмент рајски
Буди у мени ехо румен млад
А дечја душа, ум чулни свемир
Моћна даљина пун зденац горски
Кроте усамљен светлаца немир.
