али светли сев из вреле зене
док будиш струне страствене моје
тајном музиком из душе твоје.
Певају, плешу, звезде ћудљиве,
од искона уз ноћни плес живе.
Дишемо, ткамо, бесно, полетно,
а месец шара тела нам златно.
Крв узаврелим струји жилама,
а звездано ври небо над нама.
Док дамара жар лије и пршти
пустињска ружа расте у машти.
Расцвале лати немирне сене
тајна је светла несане зене.
