slike pesnika

Слободан Ракитић – РАСУТА СЛОВА



Мирује грана: лист да смири,
мирује вода: да дубља буде.
И ноћ и дан исто нам нуде,
свуд жице, споне и оквири.

Над тобом сенка ми нагнута
као над реком дуга жедна.
Око нас поља непрегледна
и слова, слова разасута.

Како да појмим све те знаке,
троструко сунце кроз облаке
и књигу што се сама листа!

Дубином патње век се мери,
душо, свој облик одабери,
ал буди ми, о буди – иста!

1980.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта