Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Слободан Ракитић | РАСУТА СЛОВА



Мирује грана: лист да смири,
мирује вода: да дубља буде.
И ноћ и дан исто нам нуде,
свуд жице, споне и оквири.

Над тобом сенка ми нагнута
као над реком дуга жедна.
Око нас поља непрегледна
и слова, слова разасута.

Како да појмим све те знаке,
троструко сунце кроз облаке
и књигу што се сама листа!

Дубином патње век се мери,
душо, свој облик одабери,
ал буди ми, о буди - иста!

1980.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта