Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Слободан Ракитић | ПОХВАЛА ЉУБАВИ




Нечујна ме киша вазда плави,
обрисе света дух ми обавије.
У моме сну биће ти најчистије,
у твом гласу шуми бескрај плави.

Да л' те видех у сну ил на јави,
и чега нема зар ни било није?
У мојој смрти биће ти најстварније,
у свему бди поглед ти трептави.

Док певам и тражим да л' ишта постоји
изван те речи што ме с тобом споји
када у магли засјаш нехотице?

Постадох стабло на рубу понора,
да слушам вале невидљивог мора
и занет гледам твоје благо лице.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта