Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Слободан Ракитић | ОЗАРЕЊА



Одједном, кад се тајна врата
отворе и кроз магле млечне
просину из тмине очи ти вечне,
огласе се небеска јата.

Ал сјај си што се стално гаси,
и док пјан посрћем, мутног ума
застанем негде, сред пуста друма
и слутим твоје златне власи.

И засјаш, ал чим се покренем
да ти додирнем лик од пене,
нестанеш, и сан ме свлада.

Кад се у ноћи опет пренем,
видим над собом твоје зене
и благе руке, ко некада!


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта