Textual description of firstImageUrl

Слободан Ракитић | ARS POETICA



Остати, засвагда, иза зида,
чути само пчеле и пој птичији
с небеске реке, глас све сличнији
трагу звезде дном очног вида.

Затворити, за собом, све двери,
у неком другом пространству бити,
са сенком се својом сјединити
у стабло што се тек плодом мери.

Мину ли небом звездана кола,
отвориће се, намах, преко стола
врт који нека тајна рука створи.

А кад пренух се, све би опсена!
Чух само крик орла и крик плена,
ловце и лавеж пса негде у гори.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана