Све је некад само суза малаил у оку, ил на окну дома.
Чаша цвећа, радост сред астала
после ноћи, после слатког лома.
Срећан можда од тих малих ствари
нећеш наћи огледало свега,
а с девојком говоре бунари
после кише, или после снега.
Све је само мали лет лептира,
крупна булка, страсног жита шапат.
Живот свица над рукама мрака.
Можда облак сред птичијег пира,
или тамна замагљена папрат,
или звезде одбегле из шака.
