Дотако нисам фосфор свица,мада ми нокти ноћу горе
ко крваве очи птица
које налећу на прозоре.
А да л ће наћи иза окна
мене што живим попут дима,
мене кога већ дно узима
са белуцима иза окна.
Не питам, јер тетура
приказа моја ко да слави
смрт што ми се на руци плави
на Дунаву, у сивој трави…
Док негде испод абажура
лептира ноћног паук дави.
