Ја сам им законодавац.
Ако ми душа помахнита,
душа ми и даје правац.
Мене повреди туђи јаук.
Отвори увек горку рану.
Ухвати ме се као паук
греде у старом ресторану.
Ал уз пиће не опрости
срце моје никоме више
ни белу тугу пролазности
ни љубав, ни сјај после кише.
Себичан и луд, ту, за столом
ко див разорен чекам зору
и малу своју за прозором
поздрављам у алкохолу.
Моја су права законита.
Ја сам им законодавац.
Ако ми душа помахнита,
душа ми и даје правац.
1950.