logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Слободан Марковић | ЧАШЕ



Последње остају оне насред стола.
Некад пуне смеха, некад пуне бола.

Са мало вина што им на дну оста
причају у мраку судбу касног госта.

А са пода сивог као мртва сена
сања своје вино чаша разбијена.

Бар да неко тугу, ту на поду смрска,
не би чаше ове свитање док прска

и док зора пуна новог вина свиће,
не би зажалиле што сломљене биће.

Небо све је шире. Дан седа крај стола,
опет плав од смеха и крвав од бола.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

preporuci na fb

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта