Славко Вукосављевић – РУБ Већ нема ништа у мени што може још да гине. Тражећи некога другог, изгубио сам себе сама, па су ми руке празне кô зраци месечине, а нежност ми је море са пустим обалама. Славко Вукосављевић Facebook Twitter Linkedin Pinterest ПОДЕЛИТЕ НАЈЛЕПШУ ПОЕЗИЈУ