Већ нема ништа у мени што може још да гине.
Тражећи некога другог, изгубио сам себе сама,
па су ми руке празне кô зраци месечине,
а нежност ми је море са пустим обалама.
Славко Вукосављевић – РУБ
Већ нема ништа у мени што може још да гине.
Тражећи некога другог, изгубио сам себе сама,
па су ми руке празне кô зраци месечине,
а нежност ми је море са пустим обалама.
