Можда никада она чак ни речена није.
Можда је једро бело које у њиви лана дрема
ил' витки неки чун који се у шуми крије.
Можда је то талас на некој мртвој води
што, непознат себи, кô празно огледало спава,
а веслач мишићави неки тек треба да се роди
да небо тамноплаво у језеру заталасава.
На путевима мојим тога сусрета није било,
мада мртви и живи крај мене без краја газе.
Сада размишљам шта сам. Да ли ластино крило
ил' можда нека звер, залутала на стазе?