slike pesnika

Славко Вукосављевић – ПЕСМА



slavko-vukosavljevicНема је нигде. Те речи нигде нема.
Можда никада она чак ни речена није.
Можда је једро бело које у њиви лана дрема
ил' витки неки чун који се у шуми крије.

Можда је то талас на некој мртвој води
што, непознат себи, кô празно огледало спава,
а веслач мишићави неки тек треба да се роди
да небо тамноплаво у језеру заталасава.

На путевима мојим тога сусрета није било,
мада мртви и живи крај мене без краја газе.
Сада размишљам шта сам. Да ли ластино крило
ил' можда нека звер, залутала на стазе?

Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза