Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Славко Вукосављевић | ПЕСМА



Нема је нигде. Те речи нигде нема.
Можда никада она чак ни речена није.
Можда је једро бело које у њиви лана дрема
ил' витки неки чун који се у шуми крије.

Можда је то талас на некој мртвој води
што, непознат себи, кô празно огледало спава,
а веслач мишићави неки тек треба да се роди
да небо тамноплаво у језеру заталасава.

На путевима мојим тога сусрета није било,
мада мртви и живи крај мене без краја газе.
Сада размишљам шта сам. Да ли ластино крило
ил' можда нека звер, залутала на стазе?


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта