logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Славко Вукосављевић | ПЕСМА



Нема је нигде. Те речи нигде нема.
Можда никада она чак ни речена није.
Можда је једро бело које у њиви лана дрема
ил' витки неки чун који се у шуми крије.

Можда је то талас на некој мртвој води
што, непознат себи, кô празно огледало спава,
а веслач мишићави неки тек треба да се роди
да небо тамноплаво у језеру заталасава.

На путевима мојим тога сусрета није било,
мада мртви и живи крај мене без краја газе.
Сада размишљам шта сам. Да ли ластино крило
ил' можда нека звер, залутала на стазе?


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта