Славко Вукосављевић | ЉУБАВ

На крају крајева кажи
то Волим тешко као стена.
Гурни планину лажи
без имена.

Измислимо себе, оне праве,
из ових полумука.
Кажи све. Као траве,
са мало звука.

Рибе у протицању,
изронимо на талас из тмине.
Вечност у дотицању.
Две месечине.