slike pesnika

Сима Пандуровић – ВРЕМЕ



Jа видим, ти си најлепше јединство
Свих мојих снова од њиног постања;
На лицу твоме још сија детињство,
У очима један сетан зрак сазнања.

Свих погледа ти си једна светла жижа,
Свих жеља мета варљива и сјајна;
Ипак, ниси једном но другоме ближа,
И остајеш чиста и тиха, ко тајна.

Поред људских срца ти пролазиш холо,
Без страсти, и мирна, не знајући ишта
О томе да често пати ко те вол’о, —
Сем милости твоје да не тражи ништа.

Ти си у мају свог живота цветног, —
А мај је диван и без сунца жарка; —
Теби љубав људска сред живота сретног
Не треба, изгледа као пуста варка.

Али кад туга године порасте,
Кад прође младост, лепота и цвеће,
Пријатељи лажни кад оду, ко ласте
Што се дому своме никад вратит’ неће;

Кад уздаха дугих подигне се плима,
Кад ти око ташта задовољства прозре,
У души твојој кад застуди зима,
Једна ће мис’о у теби да дозре,

Велика, тужна мис’о, моје драго:
Да треба да нам све буде свеједно,
Да нам је овде још једино благо
Кад за нас куда бедно срде једно.

Тад ће твоје срде закуцати јаче,
Као час позни када поноћ пада,
Брујећи као да тужи и плаче
Ко зна да л’ ће когод чути га и тада!



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта