logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Силвије Страхимир Крањчевић | ЖЕНИ




Хотио бих стихом рећи
Онај грч ти, трпак тако,
Што укочи усне твоје,
Кад ти причах понајлако
– Озирућ се иза плећи –
Чим то роде чежње моје!

Ах, то бјеше уздах нијеми,
Што ти замро на уснама
Па у сузе не протече.
Остав'мо га међу нама;
Затурени, загрљени,
Топлимо га дан и вече.

Он ће проћи – нестат ће га,
И твоје ће усне мале
У смјехуљка набрат два се,
Када румен лаке шале
Прелије се преко њега
Па ти лицем поигра се.

А што мене вијек ће пећи
И мутит ће моје дане,
О – заклопи дјечје очи;
Заспиј само ту уза ме,
Никада ти нећу рећи,
Да преда мном још се кочи!

Тек по твоме чарном пољу
Нека тече мед и млијеко,
Прољет буји, птиче моје!
Мени Бог је пјеват реко,
И ја вршим божју вољу –
И ја једем срце своје!

1898.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта