Ко талас зрака с липе цвјетне
За полусвијетле ноћи љетне,
Сва жива, жарка, бујна, млада,
Са врелом крвцом страсти сретне!
Не знадем медна имена ти
И не видјех те никад дивну;
Ко славуј жељно тебе зивнух,
Кад милмирисна грана цвати
И љубав ваби милостивну.
О дођи, жељо од вијека,
Срдаца свију жуђен трену,
Што живот будиш свуд и свему
И коју срце чека, чека,
Да л’ креће откуд плашна к њему.
Ти, која гријеш мицај сваки,
Неутажена жудњо свега,
Што смртним овим путем бјега,
Ко облак ситан, мали, лаки,
Што разић ће се иза бријега.
О, дођи журно, невиђена,
Дошуми дршћућ из даљине
На сненој зраци мјесечине
И став’ ми руку на рамена,
Загрли мене сред тишине!
И сакрити ћу врућа лица
У топли баршун жудна тијела,
На опојна ти њедра бијела,
Нек нагли твој ме дах голица
И опија ме испод чела.
О дођи негдје, изненада
Рашири чврсте руке двије,
У несвјестици да се сније,
У заборави страсна склада,
У велепјесни материје...
