logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Силвије Страхимир Крањчевић | ПО ПУЧИНИ



По пучини чамац клизи,
У њем возе срце неко;
Сустало је па је стало
Лутајући предалеко.

Љубило је, видјело је,
Гдје се грле рај и пако;
Умрло је прије смрти,
И сада га возе тако.

Испод липе копат ће га,
Гдје се хитре птице љубе;
Онамо ће мртво слушат
Голубице и голубе.

Онамо ће мртво гледат
У звијезде и небеса
И у пелуд липе родне,
Што га вјетрић на њег стреса.

Онамо ће лежат мртво
Вјечне ноћи, вјечне дане;
Над главом му криж од трња
Од ружице рашчупане.

И кад једном над њим јекне
Страшна труба задњег дана,
Из тог гроба заплакат ће:
Пустите ме закопана!

1906.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта