slike pesnika

Силвије Страхимир Крањчевић – ПО ПУЧИНИ



silvije-strahimit-kranjcevic
По пучини чамац клизи,
У њем возе срце неко;
Сустало је па је стало
Лутајући предалеко.

Љубило је, видјело је,
Гдје се грле рај и пако;
Умрло је прије смрти,
И сада га возе тако.

Испод липе копат ће га,
Гдје се хитре птице љубе;
Онамо ће мртво слушат
Голубице и голубе.

Онамо ће мртво гледат
У звијезде и небеса
И у пелуд липе родне,
Што га вјетрић на њег стреса.

Онамо ће лежат мртво
Вјечне ноћи, вјечне дане;
Над главом му криж од трња
Од ружице рашчупане.

И кад једном над њим јекне
Страшна труба задњег дана,
Из тог гроба заплакат ће:
Пустите ме закопана!

1906.

Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза