slike pesnika

Силвије Страхимир Крањчевић – ПО ПУЧИНИ



silvije-strahimit-kranjcevic
По пучини чамац клизи,
У њем возе срце неко;
Сустало је па је стало
Лутајући предалеко.

Љубило је, видјело је,
Гдје се грле рај и пако;
Умрло је прије смрти,
И сада га возе тако.

Испод липе копат ће га,
Гдје се хитре птице љубе;
Онамо ће мртво слушат
Голубице и голубе.

Онамо ће мртво гледат
У звијезде и небеса
И у пелуд липе родне,
Што га вјетрић на њег стреса.

Онамо ће лежат мртво
Вјечне ноћи, вјечне дане;
Над главом му криж од трња
Од ружице рашчупане.

И кад једном над њим јекне
Страшна труба задњег дана,
Из тог гроба заплакат ће:
Пустите ме закопана!

1906.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта