logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Силвије Страхимир Крањчевић – МОНОТОНИЈА



У мрачној соби дршће вело тмине,
А ја га гледам како тихо пада,
Ко чађ се спушта бесконачни, густи...
Све пада, пада, пада...
Тек каткад искра што кроза њег сине,
А на њу умах црн се пепео спусти.

Па мислим: Ево, ја умирем сада,
А лист живота – то је вело мразно,
И све што у њег жарке сатках вјере,
Све тама гута, ждере...
И запјев цијелог виловања драга
Ту тромо мре – ах, досадно и празно!

И дошло ми је, дошло изненада,
Па пресјекло ме пасу сријед сриједе
И грч ми врући под ковитлац сегну
И стегну, стегну, стегну...
Не, не знам рећи је л' се у њем тада
Ил крик ил смијех откинути хтједе!


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

фб лајк дугме

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта