slike pesnika

Силвије Страхимир Крањчевић – МОНОТОНИЈА



silvije strahimit kranjcevic monotonijaУ мрачној соби дршће вело тмине,
А ја га гледам како тихо пада,
Ко чађ се спушта бесконачни, густи...
Све пада, пада, пада...
Тек каткад искра што кроза њег сине,
А на њу умах црн се пепео спусти.

Па мислим: Ево, ја умирем сада,
А лист живота – то је вело мразно,
И све што у њег жарке сатках вјере,
Све тама гута, ждере...
И запјев цијелог виловања драга
Ту тромо мре – ах, досадно и празно!

И дошло ми је, дошло изненада,
Па пресјекло ме пасу сријед сриједе
И грч ми врући под ковитлац сегну
И стегну, стегну, стегну...
Не, не знам рећи је л' се у њем тада
Ил крик ил смијех откинути хтједе!


Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.

Најновије на Поезији суштине

poezija sustine na fejsbuku

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта